Prehrambena Industrija - Srbija

Hrana postaje svetski problem broj jedan

Svet je i ranije trpeo teške krize gladi, ali one su bile regionalne i uzrokovane jednim ili drugim uzrokom - ekstremnim vremenskim prilikama, ekonomskim padovima, ratovima ili političkom nestabilnošću, piše New York Times, a prenosi Seebiz.

Stručnjaci kažu da je u ovom slučaju problematika globalna i uzrokovana mnoštvom faktora povezanih s pandemijom koronavirusa i prekidom ekonomskog poretka: iznenadnim gubitkom prihoda za bezbroj miliona ljudi koji su već jedva preživljavali.

Problem su i kolaps cena nafte, rašireni nedostatak sigurnih prihoda od turizma; prekomorski radnici koji nemaju novca za slanje kući; i tekući problemi poput klimatskih promena, nasilja, preseljenja stanovništva i humanitarnih katastrofa.

Već od Hondurasa do Južne Afrike do Indije, protesti i pljačke izbili su usred frustracija zbog zastoja i brige zbog gladi. Zatvaranjem nastave više od 368 miliona dece izgubilo je hranjive obroke i grickalice koje inače dobijaju u školi.

Globalno ne nedostaje hrane niti preti masovno gladovanje od pandemije. No, logistički problemi u sadnji, žetvi i prevozu hrane ostaviće siromašne zemlje izložene u narednim mesecima, posebno one zavisne o uvozu, rekao je Johan Svinen, generalni direktor Međunarodnog instituta za istraživanje hrane u Vašingtonu za New York Times.

Iako je sistem distribucije hrane i maloprodaje u bogatim zemljama organizovan i automatizovan, rekao je, sistemi u zemljama u razvoju su "intenzivno angažovani", čineći ove lance snabdevanja mnogo ranjivijima na propise Covid-19 i socijalne distance. "

Iako ne dođe do velikog porasta cena hrane, stanje sigurnosti hrane za siromašne ljude verovatno će se pogoršati u celom svetu. To se posebno odnosi na privrede poput Sudana i Zimbabvea koja su se borila pre izbijanja, ili ona poput Irana koja su prihodima od nafte češće koristila za finansiranje kritične robe poput hrane i lekova.

U Venezueli bi pandemija mogla da nanese razoran udarac milionima koji već žive u najvećem svetskom ekonomskom kolapsu izvan ratnog vremena.

Neizvesnost u vezi s hranom takođe je značajna u Indiji, gde se radnici s dnevnim nadnicama s malo ili nimalo socijalne sigurnosti suočavaju s budućnošću u kojoj glad predstavlja neposredniju pretnju od virusa.

Kako su plate presušile, procenjuje se da je pola miliona ljudi napustilo gradove kako bi otišli kući, što je pokrenulo "najveću masovnu migraciju u naciji od nezavisnosti", rekao je Amitabh Behar, izvršni direktor indijske kompanije Oxfam.